Igra u djetinjstvu - Belma Bjelić 

 

Jednog dana, igrali su se tri dječaka Arslan, Iman i Daris. Igrali su se svojim igračkama i bilo im je zabavno. Ali Arslan je razmišljao da im ukrade i uzima njihove igračke da se i on igra njihovim igračkama. I tako je Arslan htjeo je da uzme Darisov pištolj. I onda je Daris tražio svoj pištolj i upitao je obojicu Arslana i Imana: 

- Gdje je moj pištolj?- upitao je Daris.

- Ti si ukrao! - rekao je ljutito Daris.

- Ja nisam! - rekao je tako Iman.

- Tata! - rekao je glasno Daris.

I onda je došao njihov tata i upitao: 

- Djeco, šta je bilo?- upitao je njihov tata.

- Iman mi ukrao pištolj! - rekao je Daris. 

- Djeco, fino se igrajte, nemojte se svađati!- rekao je tata.

 

I tako je Arslan ukrao i uzeo i Imanov auto i tako je Iman tražio svoj autić i upitao:

- Gdje je moj auto?- upitao je Iman.

- Ne znam, sad je bio ovdje - rekao je Daris.

- Ti si uzeo! - rekao je jakim ljutitim glasom Iman.

- Tata! - rekao je glasno Iman.

I došao je opet njihov tata i upitao: 

- Šta je sad? Jesam rekao da se ne svađate? - upitao je njihov tata.

- Daris mi uzeo auto! - rekao je Iman.

- Ja još jednom ako uđem, bit će te kažnjeni sva trojica! - rekao je tako njihov tata.

I tako je Iman gledao iza Arslanovih leđa da je sakrio Arslan njihove igračke kao pištolj i autić svoj i tako je morao reći Darisu:

- On je ukrao naše igračke! - rekao je Iman.

Ali Arslan je bio ljut i nažalost tako su bili ljuti Iman i Daris i htjeli da ga tuku i ubiju i da uzmu svoje igračke.

I Arslan je nazvao glasno tatu:

- Tata! - rekao je tako